Вицепремиерот Битиќи и министерот Нуредини на промоција на заеднички проект на ГИМ и Макстил – Има огромен потенцијал за развој на циркуларната економија



Заменикот на претседателот на Владата, задолжен за економски прашања, координација на економските ресори и инвестиции, Фатмир Битиќи и министерот за животна средина и просторно планирање, Насер Нуредини, денес, на покана на Градежниот институт Македонија (ГИМ) и на компанијата Макстил, присуствуваа на настан, на којшто беше презентиран заедничкиот проект на ГИМ и Макстил, наречен „Cinderela“, комплексен истражувачки и иновативен проект, финансиран од програмата „Хоризонт 2020“ на Европската Комисија, базиран на можностите за намалување на урбаниот индустриски отпад, кој има за цел развивање и демонстрирање нов бизнис модел на циркуларната економија.

Вицепремиерот Битиќи во своето обраќање пред присутните нагласи дека циркуларната економија е еден од начините како да се максимизира употребата на расположливите и ограничени природни ресурси и да се обезбеди одржлив економски раст и развој, и притоа да се редуцира емитувањето на јаглерод диоксид.

„Им благодарам на претставниците на ГИМ и Макстил за заедничкиот труд, а задоволен сум со тоа што и наши научни институции и компании се вклучени во вакви, за наши прилики, револуционерни проекти, кои се на еден начин зачеток на циркуларната економија, која има огромен потенцијал во Република Северна Македонија. И денеска сум навистина среќен, што конечно, приватниот сектор почна активно да зборува за циркуларната економија и на дело се покажува дека се може. Сепак жалам, што како држава доцниме десетина години во овие процеси“, рече вицепремиерот.

Битиќи  додаде дека доколку сакаме интензивен и одржлив економски развој на земјата, за кој сите чинители несомнено се залагаат и се посветени кон таа цел, мора да се инвестира и да се воспоставуваат соработки, по примерот на соработката помеѓу ГИМ и Макстил и да се поттикнува циркуларната економија.

„Практично, преку циркуларната економија, она што се гледа како отпад, како бескорисно, би можело да стане секундарен ресурс и да добие нова, додадена употребна вредност. Тоа ќе придонесе за поздрава и почиста животна средина, пониски емисии на стакленички гасови, истовремено намалувајќи ги трошоците на бизнисите и паметна употреба на достапните природни ресурси. Денеска имаме еден успешен пример, но во нашата земја имаме и низа на други примери коишто не се искористуваат. За сегментот на циркуларната економија треба да зборуваме отворено и за сите други сектори. Во енергетика каде ги имаме РЕК Битола и РЕК Осломеј, за рудниците, во земјоделството, со особен фокус на сточарството. Еден податок укажува дека во секторот сточарство на светско ниво, се произведува околу 14,5% од вкупните стакленички гасови, метан, јаглерод диоксид, нитро-оксиди и други. Таму има навистина голем потенцијал. Во јаловината и пепелта која е во РЕК Битола и во РЕК Осломеј, навистина постои огромна можност за циркуларна економија и пракса за циркуларната економија, коишто може да се употребат во градежништвото. Затоа, сметам дека денес е моментот отворено да зборуваме за се што се нуди како можност“, потенцираше вицепремиерот Битиќи и додаде дека развојот на циркуларната економија ќе биде составен дел од Националната развојна стратегија, која ќе треба да го трасира развојниот пат на Северна Македонија  за наредните 20 години.

Министерот за животна средина и просторно планирање, Насер Нуредини нагласи дека го поздравува овој проект кој се реализира токму во моментот кога МЖСПП и Владата го трасираат патот кон воспоставување на циркуларна економија во државата.

„Овој проект е конкретна апликација на она што ние го планираме во реформата во секторот отпад: селектирање, реупотреба, рециклирање и преработка. Една од клучните алки во овој ланец која ја обезбедивме ние како министерство, е статусот на секундарна суровина. Добро е кога политиката и праксата се следат и кога развојните политики наоѓаат своја потврда во реалноста. Овој бизнис модел на циркуларна економија за одржлив урбан развој и градба „Cinderela“ покажува дека тоа е можно. Да се искористи секундарната индустриска суровина како градежен материјал е одличен проект за намалување на количините на депониран отпад и ги заштитува примарните ресурси и во исто време дава поевтино и побрзо решение за реконструкција на патиштата. Значи, имаме домашно решение за троската што е нус производ на топењето на старо железо, при што ја користиме како замена до 20% за цемент, асфалтирање и тампонирање на улици, паркинзи и слично “,  подвлече министерот Нуредини.

Проектот „Cinderela“ го презентираа генерлниот директор на ГИМ, Влатко Иванов, претседателот на одборот на директори во Макстил Димитар Цветковски и проектниот менаџер во ГИМ, Златко Илиовски, а истиот се реализира од конзорциумот на тринаесет извонредни истражувачки институции и организации од седум европски земји: Словенија, Италија, Србија, Шпанија, Полска, Холандија и Северна Македонија, структуриран во 6 локални демонстративни активности и неколку организациски структури, меѓу кои е и Градежен Институт Македонија, кој за потребите на проектот има склучено Договор за деловно техничка соработка со Макстил АД Скопје.

Како дел од пилот-демонстрационите простори на проектот „Cinderela“ воспоставени се постројки за обработка во Марибор (Словенија), Мадрид (Шпанија) и Скопје (Северна Македонија). Со инсталација на овие постројки, целта е да се демонстрираат техничките, технолошките и административните можности за обработка и користење разни нештетни материјали, како и некои други видови секундарни суровини за производство на оддржливи градежни производи.

Очекуваното влијание на проектот „Cinderela“  е да ги намали негативните влијанија на индустријата и градежништвото врз животната средина. На тој начин ќе им помогне на градежните компании да ја зголемат својата конкурентност нудејќи оддржливи услуги.  Позитивното влијание врз животната средина ќе стане реалност преку понудата на проверени решенија за намалено користење примарни суровини и реупотреба на отпадот и секундарните индустриски суровини како материјал со нова вредност.

*****

Zëvendëskryeministri Bytyqi dhe ministri Nuredini në promovimin e një projekti të përbashkët të GIM dhe Makstil - Ekziston një potencial i madh për zhvillimin e ekonomisë rrethore, të flasim hapur për të gjitha mundësitë

 

Zëvendëskryeministri i Qeverisë, përgjegjës për çështje ekonomike, koordinim me resorët ekonomikë dhe investimet, Fatmir Bytyqi dhe ministri i Mjedisit dhe Planifikimit Hapësinor Naser Nuredini, sot, me ftesë të Instituti të Ndërtimtarisë Maqedonia (GIM) dhe kompanisë Makstil, morën pjesë në një ngjarje, ku u prezantua projekti i përbashkët i GIM dhe Makstil, i quajtur “Cinderela”, një projekt kompleks kërkimi dhe inovacioni, i financuar nga programi “Horizon 2020” i Komisionit Evropian, bazuar në mundësitë për reduktimin e mbetjeve industriale urbane, i cili synon të zhvillojë dhe demonstrimin e një modeli të ri biznesi të ekonomisë rrethore.

Në fjalimin e tij, drejtuar të pranishmëve, zëvendëskryeministri Bytyqi theksoi se ekonomia rrethore është një nga mënyrat për të maksimizuar përdorimin e burimeve natyrore të disponueshme dhe të kufizuara dhe për të siguruar rritje dhe zhvillim të qëndrueshëm ekonomik, duke zvogëluar emetimet e dioksidit të karbonit.

“Falënderoj përfaqësuesit e GIM-it dhe Makstil-it për punën e përbashkët, dhe shpreh kënaqësinë për faktin se institucionet dhe kompanitë tona shkencore janë të përfshira në projekte të tilla, e që për kushtet tona, projekte revolucionare, të cilat në njëfarë mënyre janë fillimi i ekonomisë rrethore, e cila ka potencial të madh në Republikën e Maqedonisë së Veriut. Sot jam vërtet i lumtur që më në fund, sektori privat ka filluar të flasë aktivisht për ekonominë rrethore dhe në praktikë rezulton se është e mundur. Megjithatë, më vjen keq që si vend në këto procese jemi dhjetë vjet me vonesë,” tha zëvendëskryeministri.

Bytyqi shtoi se nëse duam zhvillim intensiv dhe të qëndrueshëm ekonomik të vendit, për të cilin të gjithë faktorët janë të angazhuar dhe të përkushtuar pa dyshim drejt atij qëllimi, ne duhet të investojmë dhe të krijojmë bashkëpunim, duke ndjekur shembullin e bashkëpunimit midis GIM-it dhe Makstil-it dhe të inkurajojmë ekonominë rrethore.

“Praktikisht, përmes ekonomisë rrethore, ajo që shihet si mbeturinë, si e padobishme, mund të bëhet një burim dytësor dhe të fitojë një vlerë të re, të shtuar të përdorimit. Kjo do të kontribuojë për një mjedis më të shëndetshëm dhe më të pastër, ulje të emetimeve të gazrave serrë, duke ulur kostot e biznesit dhe përdorimin e zgjuar të burimeve natyrore në dispozicion. Sot kemi një shembull të suksesshëm, por në vendin tonë kemi një numër shembujsh të tjerë që nuk përdoren. Ne duhet të flasim hapur për segmentin e ekonomisë rrethore dhe të gjithë sektorët e tjerë. Në energjetikë ku kemi KXE (Kombinatit xeheror-energjetik) Manastir dhe KXE Osllomej, për minierat, në bujqësi, me fokus të veçantë blegtorinë. Një shifër tregon se sektori blegtoral në të gjithë botën prodhon rreth 14.5% të totalit të gazeve serë, metan, dioksid karboni, nitro-okside etj.. Ka vërtet potencial të madh atje. Në mbeturinat dhe hirin që janë në KXE Manastir dhe KXE Osllomej, me të vërtetë ekziston një mundësi e madhe për ekonomi rrethore dhe praktikë për ekonominë rrethore, e cila mund të përdoret në ndërtim. Prandaj, mendoj se sot është koha për të folur hapur për gjithçka që ofrohet si mundësi”, tha zëvendëskryeministri Bytyqi, duke shtuar se zhvillimi i ekonomisë rrethore do të jetë pjesë përbërëse e Strategjisë Kombëtare të Zhvillimit, e cila do të duhet të përcaktojë rrugën e zhvillimit të Maqedonisë së Veriut në 20 vitet e ardhshme.

Ministri i Mjedisit dhe Planifikimit Hapësinor, Naser Nuredini, theksoi se e përshëndet këtë projekt i cili po zbatohet pikërisht në momentin kur MMPH dhe Qeveria po i hapin rrugën krijimit të një ekonomie rrethore në vend.

“Ky projekt është një aplikim konkret i asaj që ne e planifikojmë në reformën e sektorit të mbeturinave: përzgjedhja, ripërdorimi, riciklimi dhe përpunimi. Një nga hallkat kryesore në këtë zinxhir që ne kemi siguruar si ministri, është statusi i lëndës së parë sekondare. Është mirë kur ndiqen politikat dhe praktikat dhe kur politikat e zhvillimit gjejnë konfirmimin e tyre në realitet. Ky model biznesi i ekonomisë rrethore për zhvillim dhe ndërtim të qëndrueshëm urban “Cinderela” tregon se është e mundur. Përdorimi i lëndës së parë industriale si një material ndërtimi është një projekt i shkëlqyer për të zvogëluar sasinë e mbeturinave të deponuara dhe për të mbrojtur burimet parësore dhe në të njëjtën kohë të sigurohet një zgjidhje më e lirë dhe më e shpejtë për rindërtimin e rrugëve. Pra, ne kemi një zgjidhje të brendshme për skorjen, e cila është një nënprodukt i shkrirjes së hekurishteve dhe e përdorim atë si zëvendësues deri në 20% të çimentos, asfaltimit dhe ngjeshjes së rrugëve, parkingjeve, etj.”, nënvizoi ministri Nuredini.

Projekti “Cinderela” u prezantua nga drejtori i përgjithshëm i GIM, Vlatko Ivanov, kryetari i bordit të drejtorëve të Makstil Dimitar Cvetkovski dhe menaxheri i projektit në GIM, Zlatko Iliovski, dhe është realizuar nga një konsorcium prej trembëdhjetë institucionesh kërkimore të shkëlqyeshme dhe organizata nga shtatë vende evropiane: Sllovenia, Italia, Serbia, Spanja, Polonia, Holanda dhe Maqedonia e Veriut, të strukturuara në 6 aktivitete demonstruese lokale dhe disa struktura organizative, përfshirë Institutin e Ndërtimtarisë Maqedoni, i cili për nevojat e projektit ka përfunduar një Marrëveshje për biznes dhe bashkëpunim teknik me Makstil SHA Shkup.

Si pjesë e zonave pilot-demonstruese të projektit “Cinderela”, fabrikat e përpunimit janë krijuar në Maribor (Slloveni), Madrid (Spanjë) dhe Shkup (Maqedoni e Veriut). Me instalimin e këtyre impianteve, qëllimi është të demonstrohen mundësitë teknike, teknologjike dhe administrative për përpunimin dhe përdorimin e materialeve të ndryshme jo të dëmshme, si dhe disa lloje të tjera të lëndëve të para dytësore për prodhimin e produkteve të qëndrueshme të ndërtimit.

Ndikimi i pritshëm i projektit “Cinderela” është të zvogëlojë ndikimin negativ të industrisë dhe ndërtimit në mjedis. Në këtë mënyrë do të ndihmojë kompanitë e ndërtimit të rrisin konkurrentshmërinë e tyre duke ofruar shërbime të qëndrueshme. Ndikimi pozitiv në mjedis do të bëhet realitet përmes ofrimit të zgjidhjeve të provuara për përdorimin e reduktuar të lëndëve të para primare

 

 

Линк до видео од обраќање на македонски и албански јазик на вицепремиерот за економски прашања Фатмир Битиќи/Lidhje për videon nga fjalimi në gjuhën maqedonase dhe shqipe të zëvendëskryeministrin për çështjet ekonomike Fatmir Bytyqi

Линк до видео од обраќање на македонски и албански јазик на министерот за животна средина и просторно планирање Насер Нуредини/Lidhje për videon nga fjalimi në gjuhën maqedonase dhe shqipe të ministrit të Mjedisit dhe Planifikimit Hapësinor Naser Nuredini

Undefined
АКТУЕЛНОСТИ: